Svet je uzburkala vest o nedavnom dostizanju rekordne vrednosti bitkoina od preko 60.000 dolara, nakon što je Tesla Motors uložio 1,5 milijardu dolara u ovu kriptovalutu, a zatim i objavio da će početi sa prihvatanjem plaćanja u bitkoinu u zamenu za svoje automobile, čime će postati prva velika kompanija koja je to učinila. Na sve veće interesovanje javnosti o Bitcoinu utiču i senzacionalistički naslovi u medijima: koliko vredi bitkoin? kako „iskopati“ prvi bitkoin? Sa jedne strane smo preplavljeni informacijama o načinu ulaska na ovo, sada i ne tako novo, tržište kriptovaluta za koje tehnološke aspekte razume nekolicina, sa druge strane susrećemo sa nerazumevanjem čak i tradicionalnog monetarnog sistema, a onda i decentralizovanog sistema kriptovaluta. Interpretacija Bitkoina obično počinje od nastanka alternativnih valuta, pa je to i jedan od razloga njegovog neshvatanja. Jedini pravi pristup razumevanju kriptovaluta jeste sveobuhvatno znanje o novcu, istoriji novca, procesu dobijanja na vrednosti novca što je i ključ za spoznaju modernog monetarnog sistema. Primetan je veliki propust u obrazovnim sistemima u ovom domenu, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou jer su shavatanje funkcionisanja novčanih tokova i sistema ostali prilično nedokučeni. Postavlja se pitanje da li je ovaj propust nameran ili je u stvari “feature”, koji je potreban da bi finansijski sistemi lakše upravljali novcem, manipulisali odlukama i kontrolisali čitav ekosistem. No, vratimo se na sam početak. Nastanak i funkcije novca Potreba za novcem javlja se istovremeno sa potrebom razmene dobara. Dobro poznata trampa menjala je novac pre njegovog nastanka, a prvi problem su se javili kada se shvatilo da ne postoji istovremena potreba za dobrima i tada se javlja potreba za prvom funkcijom novca: sredstvo razmene Nakon trampe javljaju se preteče metalnog novca, odnosno retki predmeti iz prirode, retke vrste kamenja, školjki, peraja. Ovakav novac smisao gubi za veoma kratko vreme, kako su ljudi uvideli da prelaskom u drugu zajednicu ili drugo selo njihovi predmeti postaju bezvredni. Bilo je potrebno pronaći univerzalnu vrednost, koja svima jednako vredi i zadovoljava drugu funkciju novca: Meru vrednosti. Ranije se živelo “od danas do sutra”, a sa pojavom poljoprivrede javila se mogućnost za akumulacijom proizvedenih dobara za kratko vreme. Sa ovom promenom javlja se i treća funkcija novca: Novac kao čuvar vrednosti. Pojavljivanjem metalnog novca, a kasnije i papirnog, stupaju na snagu preteče današnjih banka, koje su štampale potvrde za depozite u zlatu ili metalnom novcu. Tako se počelo štampanjem novca za zlato koje se nalazilo u bankama i to svaka banka za sebe. Kada su države shvatile koja je moć novca, zabranjuju štampanje novca svake banke pojedinačno i uvode centralnu banka, kao instituciju koja jedina može da štampa novac. Tako nastaje centralizovani monetarni sistem kakav poznajemo i danas. Pojam vrednosti Da bi nešto vredelo potrebno je da bude retko i da ne može da se napravi ili postoji u neograničenim količinama. Sve što nije fundamentalana vrednost, jeste odlučena ili dogovorena vrednost i kao takva ne mora da postoji ukoliko mi odlučimo da to ne želimo. Čak i zlato, koje se uzima kao ultimativni simbol vrednosti, ima dogovorenu vrednost. Tako se i vrednost novca zasniva na poverenju, a inflacija pokazuje šta se dešava kada se to poverenje izgubi. U današnjem svetu dogovor se dešava na vrhu monetarnog sistema jedne države, a ljudi samim tim što su njeni državljani prihvataju tu vrednost. Kod komercijalnog novca vrednost kao takva je nametnuta i pojedinac nema nikakvog uticaja ni glasa, za razliku od koncepta kriptovalute ili bitkoina čiju vrednost ili dogovor poštujemo ako to sami želimo. Bitkoin je prvi novac koji čovek koristi dobrovoljno, i za njegovo korišćenje nije važno na teritoriji koje države se čovek nalazi. Bitkoin Bitkoinu prethodi niz kruiptovaluta, koje su bile neuspešne usled nedostataka njihovog centralizovanog pristupa. Ekonomska kriza ubrzala je pojavljivanje drugih alternativnih vrsta plaćanja i valuta jer je novac pokazao značajne nedostatke. Postojeći monetarni sistem suočava se sa slabostima i traži da bude zamenjen, a pojavom interneta pojavljuje se i potreba i mogućnost za novcem koji nije vezan za državu. Hipotezu o novcu koji je nadnacionalan i nema veze sa pojedinačnim državama prati ideja o digitalnom novcu, koja je zapravo stara koliko i internet. Bitkoin se pojavljuje 2008. godine i više od godinu dana nije imao nikakvu vrednost. Sve anonimnosti i intrige koje se vezuju za ovu kriptovalutu, zajedno sa nerazumevanjem infrastrukture sistema i ideje njegovog postojanja dovode do povezivanja Bitkoina sa kriminalnim radnjama na njegovom samom početku. Satoshi Nakamoto, on, ona ili grupa ljudi, smatra se misterioznim tvorcem bitkoina, i to je jedina kriptovaluta sa nepoznatim identitetom tvorca. Konačan broj bitkoina je unapred određen i iznosi 21 milion, od čega je „iskopano“ oko 18,5 miliona, 2 do 4 miliona je zauvek izgubljeno, a samo Satoshi Nakamoto ima 1 milion bitkoina. Predviđeno je da poslednji bitkoin bude iskopan 2140. godine. Za samo 12 godina od početka takozvanog „rudarenja“ pronađeno je skoro 90 odsto bitkoina koji će ikada postojati ali je algoritam napravljen tako da se proizvodnja vremenom usporava. Da li ćemo ikada saznati ko je Satoshi Nakamoto? Da li je uopšte živ? Za funkcionisanje sistema bitkoina to nije ni važno, jer čak i taj ko ga je izmislio ne može da ga kontroliše. O daljem razvoju bitkoina odlučuju njegovi korisnici. Zanimljivo je reći da je jedan korisnik bitkoina, možemo ga nazvati i entuzijastom, svojih 10.000 bitkoina utrošio za kupovinu dve pice, čija je vrednost u realnom novcu bila 25 američkih dolara. Danas ovaj korisnik vrlo verovatno više ne jede picu. Na vrednost Bitkoina dominantno utiču dve stvari: broj bitkoina u opticaju i broj ljudi koji žele da ga koriste. Do naglog rasta cena dolazi kada broj ljudi koji ulazi u sistem raste mnogo brže nego broj bitkoina. Eksponencijalni rast vrednosti prati eksponencijalni pad proizvodnje ovog novca, što mu takođe daje na vrednosti. Cena bitkoina je nestabilna zbog nepostojanja centralizovanog tela koje kontroliše i održava kurs, a bitkoin se generise tempom koji je unapred već određen. Još jedan razlog za nestabilnost kursa jeste veličina tržišta koje je i dalje veoma malo i krupni i igrači mogu da ga poremete veoma lako. Istorijski gledano, ni jedna vrsta novca nije bila savršena u sve tri funkcije i bitkoin nije izuzetak kako predstavlja lošu meru vrednosti zbog prečeste promene vrednosti. Anonimnost i sloboda transakcija bitkoina sa sobom nosi i odgovornosti čuvanja ključeva za njegovo korišćenje. U tom kontekstu nam je i dalje potrebna podrška centralizovanih sistema koji garantuju pomoć pri eventualnim gubicima podataka koji su potrebni za korišćenje bitkoina. Danas regulatorna tela dozvoljavanju čuvanje kriptovaluta kod nekih centralizovanih sistema, ukoliko to korisnik želi. Vrednost bitkoina raste i zbog pandemije, ali se najveći skok dogodio 2017. kada se desio ogroman talas investicija i kupovine bitkoina od strane velikih finansijskih institucija. Na taj način bitkoin je na neki način validiran i priznat od strane centralizovanog sveta. Od budućnosti možemo očekivati neki novi oblik novac koji će ponovo biti neprepoznatljiv u svojim ranim fazama, upravo zbog brzine razvoja novih tehnologija koje prosečan čovek ne prati, ali i brzine kojima novac evoluira. Do tada, sa očiglednim porastom poverenja, bitcoin će postati deo svakodnevice, i biće prihvaćen za sve transakcije, a kompanije će početi da promovišu i preferiraju ovaj način plaćanja, budući da je rast vrednosti u budućnosti i više nego izvesna.

Bojana Šašić March 2021