Poslednjih godina svedočimo vrtoglavom rastu srpske IT industrije. Dolaskom svetske pandemije na scenu mnoge industrije su pretrpele udarac, ali čini se da je IT industrija prebrodila nevolju koja je snašla ceo svet i nastavila da beleži stabilan trend rasta kroz vreme. Šta više, trenutna pandemija je potpomogla osvešćivanju značaja razvoja digitalizacije i amplifikovala njene pozitivne efekte. Od prvog dana kada smo seli u školske klupe nametnuti su nam narativi uspeha, dostizanja određenog proseka radi upisivanja u željenu školu ili fakultet. Izgleda da je trenutan trend a pomalo i norma uspešnosti, karijera u IT-u. Zbog pritisaka okoline, sistema i najbližih rastemo u generaciji kojoj je mnogo bitnija finansijska sigurnost i ušuškanost, maskirana velom ambicije nego istinsko, lično napredovanje i ostvarivanje na karijernom polju. Čini se, kao da smo na putu odrastanja prestali da jurimo svoje snove i izabrali lakši put, onaj koji nažalost retko kada dovodi do samog vrha.
Pomalo spontano, pomalo pogurani modernom strujom, sve više mladih se upušta u vode IT industrije i to je uticalo na pojavu mnogih dobrih stvari u okvirima srpske IT industrije. Prepoznato je da srpska IT industrija beleži godišnji rast izvoza od gotovo 25%, a ovaj sektor je i mapiran kao oblast sa najvećim potencijalom za razvoj mikro, malih i srednjih preduzeća. Činjenica je da se srpska IT zajednica sastoji od vrlo kvalitetnog kadra i to se potvrđuje iznova i iznova – prošle godine jedan od srpskih lidera u mobilnom gejmingu Nordeus prodao je svoju kompaniju lideru u gejming industriji, američkom Take Two; a u proteklih nekoliko godina Epic games je prisvojio novosadski startap 3lateral, zatim je Nunatix kupio Frame (američko-srpski startap)... Opet, izgleda da pored pomenutih potencijala koje IT industrija u Srbiji poseduje, ipak ne uspeva da se uzdigne do potpunog korišćenja potencijala koje industrija pruža. Prirodno se nameće pitanje, šta je potrebno da bi se ispunio kapacitet IT industrije u Srbiji? Da li je potrebna veća smelost pojedinaca, razvijenije lokalno tržište na kom mogu da se ponude proizvodi ili elaboraniji sistem koji će pružiti podršku neobrađenom dijamantu srpske industrije da zasija svojim punim sjajem? Čini se da je istina negde na sredini. Mnogi se okreću IT sektoru zbog benefita koje on pruža – od posebnih povlastica poput obezbeđenih ručkova, preko članstava u teretanama, velikog broja slobodnih dana, mogućnosti rada od kuće do visokih plata. Procenjuje se da je prosečna plata u IT industriji 3 do 5 puta veća od prosečne srpske plate i to naizgled podmiruje onu usađenu potrebu za sigurnošću i ispunjavanjem očekivanja koja su postavljena pred nas još od malih nogu. Da se ne bi upalo u zamku pogrešnog interpretiranja, potrebno je pomenuti da su svi ovi benefiti vrlo plodonosni po pojedinca, ali gledajući tematiku iz jedne šire perspektive, možemo uočiti nekoliko problema koji se na makro nivou potencijalno mogu negativno odraziti na rastuću srpsku IT industriju. Rast plata u ovom sektoru nastaje sve više usled nedostatka kadra, što posledično može prikazati nerealnu tržišnu situaciju, koja će negativno uticati na konkuretnost radne snage u regionu. Zakonske regulative su neadekvatne pri pružanju podržavajućeg ekosistema startup kompanijama generalno, pa i kompanijama u IT sektoru, u bilo kojoj fazi njihovog razvoja, a pogotovu u početnoj. Takođe, izvori finansiranja postojećih kompanija i onih koje će tek nastati, su izuzetno oskudni i još uvek prevashodno nedostupni na našim prostorima. Srbija funkcioniše u bankocentričnom sistemu – kome primarni fokus nažalost nije investiranje u inovacije, koje su po pravilu više rizične opcije. Treba primetiti i da najveću godišnju stopu rasta u IT servisnoj industriji (koja je najveći prihodovni segment IT industrije) ima tzv. “outsourcing” radne snage, koji će postati vodeći segment u ovoj industriji do 2024. godine. Ovo znači da veliki broj srpskih IT stručnjaka ’’prodaje’’ svoju ekspertizu stranim klijentima, u najvećem broju slučajeva znatno povoljnije nego u zemljama iz kojih klijenti dolaze. Očigledno je da najveći kapacitet srpskog IT-a leži u izuzetno talentovanom kadru i postoji nekoliko načina na koje bi pun potencijal ove industrije mogao da se ispuni – ostvarujući tako benefite kako za pojedince koji rade u njoj, tako i šire. Jedan od najvećih potencijala IT industrije leži u smanjivanju “oursourcinga” radne snage i akcentovanju razvoja sopstvenih IT proizvoda i usluga.
Iako je “outsourcing” sektor sa najboljim performansama u srpskom IT-u, on takođe predstavlja i veliki kamen spoticanja istog. Zbog sveprisutnog trenda “outsourcinga” statistika nalaže da se sve manje i manje fokusa stavlja na razvijanje sopstvenih rešenja i proizvoda, iako eksperti u IT industriji neumorno insistiraju na njihovom razvijanju, što se smatra krucijalnim korakom u daljem uspešnom razvoju ove industrije u Srbiji. Ako bi se preduzele elaborirane akcije ka osnaživanju domaćeg IT tržišta, outsourcing segment bi nastavio da se razvija, u manjoj meri, ali bi to takođe stvorilo priliku da na scenu uđu startup-i koji bi imali priliku da ponude inovativne i kvalitetne proizvode ne samo za naše tržište nego i globalno. Ulaganje napora u bolje zakonske regulative koje bi podržavajuće uticale na razvoj startup-a pa samim tim i domaću IT industriju, kao i razvijanje dodatnih finansijskih modela za ulaganje u domaće startup-e (odnosno IT kompanije) bi pomoglo pri stvaranju održivog sistema i potencijalnog kreiranja IT jednoroga (startup sa procenjenom vrednošću od preko milijardu dolara) na svetskoj sceni. Očekivana nus pojava regulisanja mnogih zakonskih i poreskih tačaka vezanih za IT industriju bila bi olakšano pristupanje i razumevanje svih potrebnih koraka kroz koje kompanija mora da prođe do i od svog osnivanja – jednostavnije procedure bi olakšale kompanijama put do razvijanja sopstvenih proizvoda, koje bi se kasnije mogle ponuditi stranom tržištu. Ovakav sistem bi predstavljao plodno tlo za osnivanje novih kompanija i posledično, bi dobijena iskustva i reference od ovakvih koraka dovela alternativne investicione fondove koji su bitan faktor daljeg napretka srpskog IT sektora. Investiranje u naredne generacije i obrazovanje budućih IT stručnjaka je svakako jedna od stavki ka kojima IT industrija ali i država treba da teže. Visokoobrazovani kadar, sa specijalistima u različitim oblastima je preduslov za dalji napredak. Dodatan pozitivan uticaj bi ostvarilo i akcentovanje “biznis” strane poslovanja, koji je jednako bitan za zdrav i organski razvoj potencijala jedne industrije. Podizanje svesti i osposobljavanje kadra koji je fluentan u razvijanju biznis modela i strategija je korak koji stoji rame uz rame sa edukacijom budućih IT eksperta. Mladima treba približiti mogućnosti koje im otvaraju znanje o informacionim i komunikacionim tehnologijama i treba gajiti kulturu interdisciplinarnosti i međusobnog podržavanja. Treba osvestiti potencijal razvoja domaćih proizvoda i prilike okretanja od “oursourcinga” kao i potrebu za investiranjem u mala i srednja preduzeća – longitudinalno, a ne samo trenutno. U hipotetičkoj i utopijskoj situaciji kada bi klima i svi potrebni parametri za razvijanje i ostvarivanje punog potencijala IT industrije u Srbiji bili ispunjeni, jedino što bi nedostajalo jesu pojedinci, smeli, odvažni i kompetentni koji bi se upustili u koštac sa kompetitivnim tržištem kakvo je danas i koji bi uz podršku sistema gotovo sigurno odneli pobedu. Snaga srpskog IT-a svakako leži u njegovim ljudima, a konstantno se potvrđuje da postoji i više no kompetentan kadar za ovakav poduhvat. Čak i u ovakvim, nesavršenim uslovima, treba da polažemo nadu i podršku u timove inovatora i stručnjaka i možda će baš oni biti ti koji će dovesti do potrebnih ekonomskih promena i ostvarivanju potencijala u okvirima industrije. ’’If you don’t build your dreams, someone else will hire you to build theirs’’ - Dhirubhai Ambani
