Istina je da su banke, naročito u novijoj istoriji, neizostavan faktor svakog društva i da se kroz stabilnost banaka i njihovu aktivnost na tržištu može meriti snaga i stepen razvijenosti samog društva, odnosno države. Tako najveće svetske banke dolaze iz najmoćnijih država sveta i imaju dugu tradiciju i dugoročnu stabilnost koja je i najbitniji faktor uspešnosti banaka. Međutim, moderno doba neumoljivo menja naše živote i banke danas moraju da se izmeste iz svog tradicionalnog modela funkcionisanja jer „Zima“ digitalne transformacije dolazi, odnosno već je tu. Srpski bankarski sektor godinama unazad važi za izuzetno važan i stabilan stožer cele ekonomije, koji ne samo da je uspeo da prevaziđe krizu koja je obeležila početak 21. veka već je u godinama koje su sledile ostvario značajan rast profita i bilansne aktive. Istina je međutim da je bankarski sektor morao da pretrpi ozbiljne transformacije i da se prilagodi uslovima na tržištu. U nastojanju da smanje troškove poslovanja banke su smanjile broj zaposlenih za oko 6.500, dok je broj ekspozitura na nivou sektora umanjen za skoro trećinu. Na kraju, usled konsolidacije tržišta i broj banaka je smanjen na 25 uzimajući u obzir ovu zadnju transakciju kojom je NLB preuzela Komercijalnu banku. Sve ovo ne bi bilo moguće da banke nisu uspele da se uspešno transformišu, postanu efikasnije i da se u velikoj meri digitalizuju. Digitalna transformacije je postala jako bitan segment bankrskih strategija, a Covid 19 pandemija je samo dodatno ubrzala transformaciju koja je bila neminovna.
Digitalizacija bankarskog sektora otvara i čitav niz prilika kako za banke, tako i za klijente. Do pre samo nekoliko godina bilo je nemoguće zamisliti da se kredit može dobiti i on line ili da postoje banke koje sve svoje transakcije rade isključivo na on line ili mobilnim platformama. Danas se taj trend ubrzava naročito ako se uzme u obzir i protekla godina i uticaj Covid 19 pandemije na tržište. Očekuje se da digitalno bankarstvo generiše oko 8.500 milijardi dolara do 2025. sa godišnjim rastom od oko 4 odsto. Digitalna transformacija je proces konstantnog tehnološkog razvoja u kome sve kompanije moraju da prate trendove i koriste sve raspoložive alate kako bi povećale efikasnost procesa i samim tim povećale profitabilnost. Primeri ovih alata su “machine learning” i “big data”. Ali da bi bili konkretni predstavljamo neke od osnovnih benefita digitalizacije na bankarsku industriju. Korisničko iskustvo: Napredak u digitalizaciji je omogućio bankama da na veći nivo podignu korisničko iskustvo a samim tim krenu i ka takozvanom “omnichannel” iskustvu i modelima u kojima je korisnik u centru svih aktivnosti (takozvani customer centric modeli). Ovo podrazumeva postojanje tehnoloških rešenja koja omogućavaju analitiku podataka o klijentu na osnovu kojih se kreiraju usluge prilagođene njegovim potrebama. Povećanje broja klijenata: Obzirom na sve veće preferencije klijenata ka digitalnom bankarstvu kao i pojavu novih alternativnih institucija (za sada još uvek nedostupnih na našem tržištu, poput N26 ili Revolut) banke moraju da odgovore i svojim tehnološkim platformama ukoliko žele da zadrže svoje klijente ili da akviziraju nove. Poboljšanje efikasnosti procesa: Manuelni procesi u bankama se sve više digitalizuju. Pojavom elektronskog potpisa, digitalnog “on boardinga” za nove klijente, takozvanom RPA ili robotizovanjem obrade podataka banke uspevaju da poprave svoje performanse na procesima i tako naprave uštede koje direktno utiču na profit. Smanjenje troškova: Jedan od najbitnijih benefita digitalizacije u bankama je smanjenje troškova, kako za banku tako i za klijenta jer je svaka digitalna transakcija bez obzira na njen tip daleko jeftinija nego “analogna”. Bolje odlučivanje: Sa većom digitalizacijom podaci postaju jedna od najvećih vrednosti koje banka ima. Na osnovu opsežnih podataka o klijentu banka može da reaguje dosta dinamično, ne samo kada je reč o kreditima već i uopšte uslugama koje nudi klijentu. Jasno je da banke moraju da ozbiljno investiraju u svoje digitalno poslovanje u narednom periodu. Iskoristiću ovde još jednu analogiju sa Igrom prestola: „Zima dolazi“, prošlo je doba leta i tradicionalnog bankarstva. Ukoliko žele da ostanu na tržištu banke moraju da se digitalizuju i to kako eksterno tako i interno. Čeka ih velika bitka za klijente a bez digitalizacije je ne mogu dobiti.
