„Crvena planeta“ je vekovima bila predmet ljudske fascinacije. Postojanje života na nama najbližoj planeti prepliće se kroz razne naučno-fantastične filmove i knjige. Istraživanje Marsa decenijama je bio cilj nacionalnih svemirskih programa. U poslednjim godinama možda najveću pažnju privlače istraživanja privatnih američkih kompanija. Jedna je Virgin Ričarda Brensona, koja pored svemirskog turizma planira da svoje letelice pošalje i na Mars. Druga je SpaceX Elon Maska, zbog činjenice da godinama unazad ulaže ogroman novac u svemirska istraživanja, ali možda i više zbog izjava osnivača da je jedan od potencijalnih ciljeva ovakvih poduhvata kolonizacija Marsa, iako po trenutnim naučnim istraživanjima ova planeta ne poseduje ni približno dovoljno dobre uslova neophodne za život čoveka.
Istovremeno, u nekom naizgled paralelnom univerzumu, naša planeta je usred globalne klimatske krize - one koju je nemoguće ignorisati. Posledice klimatskih promena nisu više samo vidljive na papirima izveštaja raznih organizacija, već se mogu osetiti i na svojoj koži, s obzirom da prethodna godina surovo pokazuje kako izgledaju posledice ljudske aktivnosti na svet. Zemljotres na Haitiju, požari u Grčkoj i Kaliforniji, poplave i oluje u Kini, poplave u Zapadnoj Evropi, uragan Ida i poplave u SAD-u su samo neki primeri klimatskih nepogoda koje su nas zadesile u 2021. godini. Sa početkom perioda u znaku virusa Covid-19 i prisilne promene dotadašnjeg načina života, postali smo svedoci drastičnog smanjenje ispuštenog ugljendioksida u atmosferu, obnove vegetacije, pročišćenja vodenih površina. Ipak, sve je ukazivalo da je ovo je samo privremeno i da se ne može očekivati da će svi višegodišnji ekološki problemi biti rešeni. Štaviše, zapažen je visoki rast otpada usled masovne upotrebe jednokratnih maski i rukavica, panične kupovine ili kućne dostave hrane umotane u plastiku za jednokratnu upotrebu. Dok se globalna emisija ugljenika u 2020. godini smanjila za 5,8%, njen rast od 6% u 2021. godini je bio najveći apsolutni rast još od 2010. godine. Obeshrabruju podaci da 91% stanovništva živi u mestima gde kvalitet vazduha prelazi ograničenja smernica Svetske zdravstvene organizacije, a da od posledica zagađenog vazduha godišnje umre 4.2 miliona ljudi (u Srbiji u proseku 6.600). Sada, kada konačno shvatamo da kod prirode niko nije pošteđen, održivost postaje sve važnije pitanje za mnoge ljude, posebno u poslovnom svetu. Rešavanje održivosti u svim industrijama je svetski prioritet. Da bi sprečile najgore moguće klimatske scenarije, zemlje širom sveta obavezale su se prema Pariskom sporazumu iz 2015. godine da će povećanje prosečne globalne temperature do kraja veka zadržati znatno ispod 2 °C u odnosu na predindustrijski period, po mogućnosti da ne pređe 1,5 °C. U skladu sa Pariskim sporazumom, 2018. godine je predstavljen dugoročni plan o postizanju neutralnosti ugljenika do 2050. godine. Međutim, da li su ove inicijative dovoljne i koliko se zemlje sveta, uključujući i Srbiju, stvarno bave ovim kompleksnim problemom koji preti da iz korena promeni dosadašnji način života i ugrozi opstanak na ovoj planeti. Na osnovu izveštaja Climate change tracker koji je analizirao napredak za prethodnih 5 godina, s jedne strane se vidi pomak zato što je očekivanje do kraja veka povećanje temperature na 2,9°C za razliku od 2015. godine kada su predviđanja bila na nivou 3,6°C. Ipak, s druge strane, to nije ni blizu ciljane granice. U prevodu, postoji određena akcija, ali ona nije ni približno obimna niti brza koliko je to neophodno u ovom momentu. Upravo je ovo glavni zaključak i poslednjeg COP26 koji se prošle godine održan u Glazgou.
Slična situacija se može preslikati na niži nivo, nivo pojedinačne kompanije. U našoj zemlji, za razliku od EU gde postoji obaveze izveštavanja o održivosti za kompanije koje zapošljavaju više od 500 radnika od 2014., sastavljanje ovakvog izveštaja je do prošle godine bilo na dobrovoljnoj osnovi. Opet, i sastavljanje ovakvih izveštaja ne treba samo da se sprovodi kako bi se ispunila zadata forma čime izveštaj ostaje „mrtvo slovo na papiru“, već kao osnova za određivanje daljeg pravca delovanja. Iako trenutno možda deluje da je ovo jedna od gorućih tema, i dalje su retke organizacione strukture koje su osmišljene da tretiraju održivost kao značajno poslovno pitanje. Svest, da se pokrene trenutna akcija i na nivou pojedinaca i kompanija, je potrebno podignuti jer je uloga svih sektora u globalnoj agendi održivosti ključna za buduće generacije. Još krajem 20. veka godine nastao je izraz „triple bottom line“ koji podrazumeva tri elementa profit, ljude i planetu tj. da održivo poslovanje donosi profit društveno odgovornim dok štiti upotrebu prirodnih resursa. Usmeravanje kompanije ka održivom poslovanju započinje sa upoznavanjem problema i razumevanjem toga koliko je važno unositi promene - kako za posao, tako i za planetu. Kao i sve u bilo kojoj zajednici, tako i u poslovnim organizacijama, pokretač promena je sam vrh te zajednice/organizacije. Shodno tome, kompanijama su potrebni lideri koji mogu da balansiraju pritisak kratkoročnih ciljeva i prioriteta zajedno sa dugoročnim ciljevima usredsređenih na poboljšanje društvenih i ekoloških pitanja. Održivost zahteva lidere koji bi mogli osmisliti pristupe, politike i programe kako bi podstakli održive prakse na društvenom i organizacionom nivou, kao i integrisanje održivog razvoja u strategiju i poslovni model kompanije. U suprotnom, ide se na štetu održivosti čiji se napori umanjuju i ostaju bez stvarne posvećenosti i prioritizacije. Štaviše, prednosti održivog liderstva su mnogobrojne. Održivo liderstvo je izvor konkurentskih prednosti jer donosi mogućnosti organizacijama u obliku inovacija, stalnog napretka, održive konkurentske prednosti i dugoročnog uspeha. Održivo liderstvo povećava performanse organizacije smanjenjem troškova i povećanjem potencijalnih prihoda, zato što tržište prepoznaje da su ove kompanije manjeg rizika u poređenju sa drugim kompanije i shodno tome ih nagrađuju. Održivi lideri imaju proaktivan pristup gde konstantno analiziraju okruženje kako bi pratili spoljne promene na tržištu i na taj način pravovremeno reagovali na očekivane izazove. Jedan od rezultata ovakvog poslovanja je neizostavno faktor pozitivnog marketinga. Mnoge kompanije dobijaju dodatne bodove na tržištu samo zato što promovišu ekološke i društveno odgovorne proizvode, prakse i vrednosti brenda. Još jedna od ključnih uloga održivih lidera jeste uključivanje zaposlenih na svim nivoima organizacije. Prvo pravilo osnovnih principa ekonomije je da ljudi reaguju na podsticaje. Ulagati u edukaciju zaposlenih o održivosti, kao i u stvaranje sistema i procesa koji će im olakšati integrisanje održivosti u svoje poslovne odluke je od velike važnosti u održivom liderstvu. Podsticanjem zaposlenih da aktivno učestvuju u procesu donošenja novih ideja oni počinju da veruju da imaju svoju ulogu u organizaciji, pogotovu kada vide pozitivan uticaj i ekonomski povraćaj na društvene i ekološke investicije u čijem stvaranju su učestvovali. Istovremeno ovakve kompanije postaju top izbor mladim stručnjacima koji danas pored finansijske sigurnosti reaguju i na rad u okruženju koje doprinosi opštoj dobrobiti zajednice. Pored svih prethodno nabrojanih prednosti, u ovom trenutku tako neophodnog održivog liderstva, veliki broj kompanija se suočava sa poteškoćama u praktičnoj primeni istog. Razlozi su mnogobrojni, ali se generalno svode na nedovoljno čvrstu inicijativu u sprovođenju preko potrebnih promena u kulturi i načinu poslovanja. Pa ipak, sa sve većom aktuelizacijom ove teme, primetni su pomaci u pozitivnom smeru. I tu se opet, vraćamo na pitanje, da li su trenutni napori ka održivom razvoju dovoljni u sprečavanju sve češćih klimatskih nepogoda, a posledično i ekonomske krize. U svetu velikih inovacija koje svakodnevno menjaju i unapređuju naše živote, neverovatno je da je odgovor na ovakvo pitanje i dalje neizvestan. U svakom slučaju, ono što je izvesno je da će svako od nas u jednom trenutku imati priliku da se vine u svemir i odluči da pođe na put na susednu planetu. Ko zna, moguće je da će se tamo naći neke skrivene zalihe čistog vazduha koje nam ovde svakako nedostaju.
