„I bi tako. I pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme po svojim vrstama, i drvo, koje rađa rod, u kome je seme njegovo po njegovim vrstama“ je rekao još Mojsije u knjizi Postanje. Poljoprivreda jedne zemlje pruža mnogo više od hrane. Od svog nastanka, svrha poljoprivrede bila je da hrani i podstiče ljudske aktivnosti. A sada je to postalo važnije nego ikad. Posmatrano kroz istoriju, promene se danas dešavaju mnogo brže nego ikada ranije, iz godine u godinu menjaju se standardi, tehnologija, proizvodnja, trgovinski lanci, potrebe investitora, zahtevi potrošača, percepcija kupaca i još mnogo toga. Danas, svet mora da proizvodi više sa manje. Globalna dešavanja dovode do toga da sektor poljoprivrede ulazi u novu eru, koja je obeležena većom tražnjom, ali i oskudnijim resursima. U svetu, tri četvrtine siromašnih živi u ruralnim oblastima, a većina se za život oslanja na rad u poljoprivredi, jer ona nudi osnovne proizvode, ekološke usluge i socijalna dobra koja olakšavaju ekonomski razvoj kroz industrijalizaciju. A evo i nekoliko zanimljivih činjenica o poljoprivredi na globalnom nivou, 40% svetske populacije je u poljoprivredi, što ima smisla, potrebna nam je poljoprivreda da bismo preživeli. Krave su veliki proizvođači, one proizvode mnogo mleka i mesa, ali, one takođe i jedu - tonu, bukvalno. Postoji 9 miliona organskih proizvođača širom sveta i oni i dalje rastu. Nekim biljkama je potrebno hladno vreme da bi cvetale, hladno tretiranje na semenu i biljkama signalizira biljci da miruje, a kada se ponovo zagreje, biljka je spremna za reprodukciju. Od 3,3 miliona 30% operativnih radnika na farmama su žene, taj procenat se povećao za 20% u odnosu na 2002. godinu, a više od 75% žena koje upravljaju farmama su vlasnice svoje zemlje.
Poljoprivreda je sastavni deo svake privrede i njenog društva. U smislu indirektnih efekata, svako značajno smanjenje poljoprivredne aktivnosti bi zauzvrat stvorilo gubitke u bruto domaćem proizvodu i radnim mestima u povezanim privrednim sektorima – posebno u okviru lanca snabdevanja poljoprivredno-prehrambenim proizvodima. Takođe, bile bi pogođene i ruralne aktivnosti, od turizma, transporta, do lokalnih i javnih usluga. Poljoprivreda čini primarni izvor BDP-a i sredstava za život u većini zemalja u razvoju, posebno obuhvatajući ruralne zajednice. BDP iz poljoprivrede u Srbiji porastao je na 93,1 milijarde dinara u trećem kvartalu 2021. sa 66,4 milijarde dinara u drugom kvartalu 2021. Sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva formira oko 7,5% bruto dodate vrednosti i zapošljava oko 15% radne snage, doprinoseći zajedno sa prehrambenom industrijom, industrijom pića i industrijom duvanskih proizvoda, ukupnom izvozu sa oko 19%. Poljoprivredna delatnost koja podrazumeva poljoprivrednu proizvodnju, ribarstvo i šumarstvo u proseku učestvuje sa 6,3% u formiranju ukupne bruto dodate vrednosti (BDV), odnosno, iznosi 349 milijardi dinara u 2020. godini, dok je u 2019. godini iznosio 323 milijarde dinara. Broj zaposlenih u poljoprivredi i njihov udeo u ukupnoj zaposlenosti opadaju, i ovaj trend je posledica više faktora, uključujući nepovoljne demografske trendove u ruralnim sredinama, produžetak perioda redovnog školovanja, migracije, ali i rast ponude radnih mesta u drugim sektorima. Iako poljoprivreda Srbije predstavlja napredniji deo ukupne privrede zemlje, jer beleži veći rast i bolje trendove nego mnogi drugi sektori. Srbija čini 0,8% zemljišnih površina u Evropi, dok Vojvodina čini 0,5%. Doprinos poljoprivrede ekonomskom rastu i razvoju Srbije je značajan, iako je poljoprivreda u Srbiji generalno karakterisana relativno niskim prinosima po hektaru ili po glavi stanovnika. Posmatrajući kulture u kojima je proizvodnja Srbije viša od 10.000 tona, prinosi na nivou EU u proseku su viši za 60% od prosečnog za datu kulturu u Srbiji. To dovodi do zaključka da su prinosi u Srbiji niži usled slabe primene modernije agromehanike i agrotehničkih mera, kao i da je to često kompenzovano nižim troškovima rada, energije i zemlje. Trenutno u Srbiji imamo nešto preko 1.3 miliona poljoprivrednika koji čine 17,3% ukupne populacije. Treba uzeti u obzir da se Srbija nalazi na površini od ukupno 8.836.100 hektara, a da površina poljoprivrednog zemljišta obuhvata 5.092.000 hektara, što po stanovniku iznosi 0,56 hektara. a Na oko 4.218.000 hektara te površine prostire se obradivo zemljište, što po stanovniku iznosi 0,46 hektara. Od čega njive i bašte čine oko 3.345.000 hektara, voćnjaci oko 246.000 hektara, vinogradi oko 67.000 hektara, livade oko 594.000 hektara, pašnjaci oko 826.000 hektara, močvare i ribnjaci oko 36.000 hektara. Oko 70% ukupne teritorije Srbije čini poljoprivredno zemljište, dok je 30% pod šumama. Analizirajući ove podatke, dolazimo do činjenice da Srbija po stanovniku ima više od minimuma poljoprivrednog zemljišta koje je potrebno za prehrambenu sigurnost stanovništva.
Procenjuje se da je oko 1,1 milion ljudi u Srbiji (odnosno 15,70% ukupnog stanovništva) zaposleno na poljoprivrednim gazdinstvima, a da je oko 530.000 zaposlenih na farmama tokom cele godine (od 2018. godine). U Srbiji od 2019. godine ima ukupno 631.000 poljoprivrednih gazdinstva, od kojih su ogromna većina od 99,7% tradicionalna porodična gazdinstva. Taj podatak govori da poljoprivreda Srbije jeste i biće zasnovana na porodičnim gazdinstvima, gde postoji potencijal razvoja kroz udruživanja. Agrarnu revoluciju postiže Vojvodina, gde u svakom selu poljoprivrednici obrađuju na stotine hektara zemljišta, svog ili uzeto u zakup, stvarajući sebi uslove za rad. To znači, da u Vojvodini 80% poljoprivrednog zemljišta obrađuje oko 30 hiljada gazdinstava, dok ih ukupno ima 145 hiljada (odnos 20:80). U centralnoj Srbiji ima oko 220 hiljada poljoprivrednika koji obrađuju oko 88% zemljišta (odnos 58:88). Za dostizanje ovih promena bio je potreban razvoj tržišta kredita za poljoprivredni sektor, pristup novim tehnologijama i mehanizaciji kao i omogućavanje uzimanja u zakup državnog zemljišta. Održavanje održive ruralne zajednice, za koje je poljoprivreda važna ekonomska aktivnost, koja stvara lokalnu zaposlenost, donosi višestruke ekonomske, društvene, ekološke i teritorijalne koristi. Dok primer EU pokazuje da zastupljenost usitnjenosti parcela ne predstavlja prepreku za razvoj, čak 49% gazdinstava ima manje od dva hektara i poseduje 2% od ukupnog poljoprivrednog zemljišta, dok sa druge strane 3% najvećih gazdinstava, koja imaju više od 100 hektara, raspolaže sa preko 50% poljoprivrednog zemljišta. Neke od akcija koje bi doprinele razvoju poljoprivrede Srbije kroz lokalizaciju, a koje se vezuju za prevazilaženje izazova i rizika finansiranja poljoprivrede mogu da se sprovedu kroz razvoj kapaciteta, tj. da se ponudi obuka poljoprivrednicima uz savetovanje o tome kako da pokrenu poljoprivrednu proizvodnju kao profitabilan posao. Zatim, razvoj poljoprivredno prilagođenih kreditnih proizvoda koji zadovoljavaju potrebe poljoprivrednika, čime bi se moglo omogućiti poljoprivrednicima da se zadužuju i uspešno otplaćuju kredite. Smanjenje rizika kroz finansijsku i preduzetničku edukaciju, uspostavljanje jakih partnerstva i saveza za promovisanje ulaganja u poljoprivredu. Primena vrhunske tehnologije za poboljšanje efikasnosti i pogodnosti pristupa, kao i podizanje svesti o mogućnostima koje nude poljoprivredne zadruge, tj. udruživanja i klasteri. Iako seoske porodice često zarađuju za život od mnogo različitih vrsta rada, poboljšanja u poljoprivredi su se pokazala kao put ka široko rasprostranjenom rastu ruralne privrede koji smanjuje siromaštvo. Uspešne poljoprivredne transformacije su se fokusirale na porodično gazdinstvo, pružajući mogućnosti poljoprivrednicima da zarade veći prihod. Za neke, to će značiti podizanje produktivnosti gazdinstvima ili pomeranje proizvodnje na viši nivo tako da to uključuje i useve veće vrednosti, ali i stoku. Kako porodična gazdinstva imaju više novca u džepu, oni više troše na lokalnu ekonomiju, stvarajući radna mesta, mogućnosti i veću potražnju za poljoprivrednim dobrima. Pitanje je kako ubrzati, održati i skalirati ove cikluse rasta. Za to je neophodan dobro izrađen poljoprivredni plan kao deo opšteg pristupa ekonomskom razvoju zemlje, za koju je očigledno postojanje potencijala. Jer, to je Srbija, zemlja seljaka na brdovitom Balkanu.
