Svaki peti dolar koji je ove godine uložen u VC fond ušao je u fintech, procentualno, to je čak 20%. Trenutna svetska vrednost fintech industrije, procenjena je na oko hiljadu milijardi dolara. Ova industrija godinama beleži konstantan rast investicija. Samo u prvoj polovini ove godine, fintech kompanije su prikupile skoro 100 milijardi dolara, dok su u celoj prošloj, prikupile 120 milijardi dolara. Usled pandemije korona virusa, možda je za poređenje bolja 2019. godina, u kojoj su kompanije prikupile oko 200 milijardi dolara. Na osnovu ovih cifri, nije teško zaključiti da je oporavak ove industrije veoma brz. Koji su glavni razlozi atraktivnosti ove grane koji su posledično i doveli do njenog brzog oporavka? Fintech je oblast koja spaja tehnologiju i finansije, čineći da se svakodnevne aktivnosti obavljaju dosta efikasnije. Efikasnost je dakle, osnovna vrednost ove industrije, jer svojim korisnicima štedi dva vrlo važna resursa-vreme i novac. Neka od najpoznatijih fintech rešenja podrazumevaju: digitalno plaćanje, beskontaktno plaćanje, platforme za e-trgovinu, finansijska rešenja “kupi sada, plati kasnije“, kao i nastanak koncepta tzv. “challenger banks“ koji podrazumeva da se bankarske aktivnosti poput upravljanje računima, štednja, plaćanje, prenos sredstava itd. vrši digitalno, bez postojanja banaka u fizičkom smislu. Fintech je evropska no1 investiciona destinacija i evropske fintech kompanije su snažnije od svakog drugog tehnološkog sektora u Evropi za više od 100%. Za fintech sektorom, po vrednosti, slede kompanije koje se bave izradom softverskih rešenja za kompanije i gejming sektor. Činjenice dakle, pokazuju da je fintech trenutno najaktivnija oblast u Evropi. Nagonski se postavlja pitanje: zašto slična situacije nije i kod nas i mi smo deo Evrope, zar ne? Međutim, na ovo pitanje nije lako dati odgovor. Tema ima dve, veoma povezane strane medalje, ali koja svaka za sebe ima svoj specijalni sjaj, ili rđu, zavisi iz kog ugla se posmatra. U prvom krugu nastanka i razvoja fintech-a, bankarstvo, tj. bankarske usluge imaju dominantnu ulogu. Sa tim u vezi, povezana je i prva strana medalje ove priče kod nas. Zakon o bankama u Srbiji ne dozvoljava da se bankarske usluge odvijaju van tradicionalnih banaka. Neko bi rekao: nema poente razgovarati na ovu temu s obzirom na takvu situaciju. Međutim, ni druga strana medalje nije dovoljno sjajna kako bi smo se fokusirali samo na rđu prve strane. Fintech sektor kreira rešenja koja su prvenstveno iz kategorije SaaS rešenja (Software as a service). To znači da je za pravilnu i masovnu upotrebu ovih rešenja neophodna veća digitalna pismenost. U Srbiji, trenutna bankarska rešenja za m-banking koristi oko 2 miliona stanovnika. Laka matematika nam govori da to nije ni 30% stanovništva. Ukoliko analiziramo strukturu stanovništva, slika digitalne pismenosti nam postaje još jasnija. Građana Srbije u rasponu 0-20 godina ima oko 1,5 miliona, dok građana od 51 godine starosti pa naviše, ima oko 2,7 miliona. Меđutim, ne možemo reći za sve građane 51-60 godina starosti da su digitalno nepismeni. U prilog tome govori i poslednje istraživanje EUROSTATA, koje kaže da je u Srbiji digitalno pismeno oko 46% stanovnika. Na kraju, ipak dolazimo do cifre od оko 3,3 miliona stanovnika koji trenutno ne mogu ili nisu u mogućnosti da kvalitetno koriste fintech rešenja. Hajde da pokušamo da damo par predloga za povećanje sjaja obe strane medalje. Pre svega, ukoliko je cilj Srbije rast investicija i broja startapa i kompanija na polju fintecha, a to znači: veća efikasnost, manje troškova i rast BDP-a, neophodno je pre svega raditi na izmeni postojećeg Zakona o bankama. Zatim, neophodno je masovnije uvođenje tehnologije, poput blockchain-a, veštačke inteligencije, ali i rad na polju jačanja cyber security-ja, što sve predstavlja zajednički rad države i kompanija, dakle saradnja na nivou PPP (Private Public Partnership). Rad na polju cyber security-ja bitan je iz najmanje dva razloga-jačanje kvaliteta na strani ponude, ali i rast poverenja na strani tražnje, naročito u vezi sigurnosti imovine. S druge strane, kako povećati tražnju za ovakvim i sličnim uslugama. Možda nam i tu može pomoći statistika. YouTube predstavlja no2 najposećeniji sajt u Srbiji. Koriste ga i lica starija od 51 godine, najviše kroz povezivanje preko deljenog linka putem VIber aplikacije, ali ga ipak koriste (navikli su na njegovo okruženje, način pretrage i sl.). S obzirom da lica starija od 51 godine ne mogu da idu u školu, možda je upravo YouTube idealan kanal za edukovanje građana na polju upotrebe SaaS rešenja. Kako smo od skoro krenuli da primenjujemo fintech, samo da ne preteramo sa glačanjem medalje.
