Jedna od najuticajnijih modnih ikona svih vremena, Gabrijela Šanel, svoje nasleđe ostavila je kroz prepoznatljivo uverenje da „moda prolazi, stil ostaje“. Za razliku od toga, danas, kao svedoci modernog doba, zapažamo da promenljivi pejzaži, kreativna moda, nove digitalne granice i napredak u održivosti, potencijalno predstavljaju prilike koje modna industrija nastoji da predvidi. S obzirom na to da digitalne tehnologije prelaze na sledeće poglavlje napretka – metaverse, postavlja se pitanje kako preduhitriti ovu promenu i preokrenuti je u svoju korist? Hoće li to zapravo biti blagodet ili propast? Da li će proizvođači modne industrije, ali i kupci širom sveta, zaista koristiti metaverse ili je to samo tržišni trik koji će uskoro izbledeti?
Vratimo li se jedan korak unazad, reč metaverse je sve više prisutna, bilo da ste upoznati sa tehnologijom ili ne, i to u kontekstu mode, zabave, prodaje, marketinga, itd. Jednostavnije rečeno, fizički svet se susreće sa digitalnim, i bukvalno nas vodi izvan našeg univerzuma. Činjenica je da mnogi već uveliko razmišljaju o tome kako bi mogli da iskoriste ove mogućnosti za dobrobit svog poslovanja. Neki luksuzni brendovi već koriste postojeće virtuelne platforme i grade svoje impresivne brendove. Na primer, saradnja između jednog globalnog luksuznog modnog brenda i platforme za onlajn igre dovela je do toga da je modna kuća prodala virtuelnu torbu za 4.115 USD, što je više od 3.400 USD vrednosti njenog ekvivalenta u stvarnom svetu. Prognoze prema jednoj od američkih investicionih banaka, su da bi metaverse modna industrija mogla da premaši vrednost od 55 milijardi dolara do 2030. godine. Bez obzira na to koliko sve ovo može da zvuči imaginarno, dobra strana metaverse-a je omogućavanje brendovima da eksperimentišu sa različitim modnim linijama, pre nego što odluče koje će da lansiraju u stvarnom svetu, a sve na osnovu toga koliko su se dobro plasirali na metaverse-u. Ovo potencijalno smanjuje rizik od prekomerne ponude i otpada. Brendovi ovim načinom poslovanja mogu nastojati da razumeju novo tržište kao i različite demografije. Ranim usvajanjem metaverse-a u modnoj industriji, brendovi mogu učvrstiti i izgraditi kredibilitet u ovoj već brzo rastućoj zajednici. Kada u modnoj industriji razmišljaju o tome kako mogu da unesu lojalnost brendu kroz stvarni svet, sa virtuelnim dodirnim tačkama, treba da prepoznaju potencijal metaverse-a koji pruža prostor i za jedno i za drugo. Sa metaverse-om koji počinje da dominira digitalnim prostorima, sve više brendova razvija sopstvenu infrastrukturu kako bi prešli u trku budućeg načina života. Jedan svetski poznat luksuzni modni brend se pokazao kao inovativni pionir kreirajući impresivnu avanturu virtuelne realnosti (VR) predstavljajući svoju kolekciju za jesen, kroz oživljavanje projektovane budućnosti. Kombinujući realistične avatare i tehnologiju igre, ovaj projekat je opisan kao jedan od najinovativnijih projekata ikada preduzetih. Igrači kreću na interaktivno putovanje zasnovano na mitološkoj prošlosti i projektovanoj budućnosti istražujući novu kolekciju, gde je obuhvaćena svaka komponenta kupčevog puta, uključujući izgradnju lojalnosti brendu. Ova revolucija za modne brendove oslobađa inovativne načine da kreativno eksperimentišu, pričaju nove priče i lansiraju modne linije na održiv način. Ali, da li to znači da više ne važi pravilo da luksuz mora biti udoban, inače to nije luksuz? Uticaj novih generacija drastično pomera granice modne industrije, kreirajući sliku autoriteta brendovima, dok je u doba velikih modnih ikona, sve bilo postavljeno iz perspektive brenda kao autoriteta. Da li to znači da akteri ove nove ere počinju da menjaju značenje same mode? Gabrijela Šanel kao i većina uticajnih modnih ikona posvetili su svoj život stvaranju, usavršavanju i promovisanju bezvremenskog stila. Nasuprot tome, danas industrija mode odlazi velikim korakom dalje, a nama ostaje da vidimo da li će omiljeni luksuzni brendovi u industriji mode za nove generacije biti isključivo oni koji su dovoljno smeli da vode industriju u inovacijama i digitalnosti, ili ipak oni koji su ostali deo kulturne baštine.
