Poreklo termina Crni petak krije intrigantne priče, pri čemu ga jedna od teorija povezuje sa najmračnijim periodima ljudske istorije – robovlasništvom. Iako je ova priča odavno opovrgnuta kao mit, njena simbolika nas ipak tera da se zapitamo: da li smo danas, u eri masovne potrošnje, mi postali robovi konzumerizma?
Dok prodavci koriste trikove da nas namame na masovnu potrošnju, mi, iako svesni njihovih strategija, i dalje nastavljamo da punimo kolica i virtuelne korpe. I dok se prepuštamo impulsivnoj kupovini, malo ko od nas razmišlja o posledicama i uticaju ovog šoping spektakla na naš ekosistem i životnu sredinu.
Iza nas je još jedan Crni petak i prema najnovijim podacima za 2024. onlajn platforme su na svetskom nivou ostvarile prihod od preko 65 milijardi dolara tokom vikenda crnog petka dok je u Sjedinjenim Američkim Državama potrošnja dostigla rekordnih 10,7 milijardi dolara na onlajn platformama, što predstavlja rast prometa od 5% u odnosu na prethodnu godinu. Ono što ostaje skriveno iza ovih impresivnih brojki prihoda, jesu posledice ove potrošnje po životnu sredinu – od ogromne količine otpada do alarmantnih emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Za vikend i Crni petak 2024. godine onlajn platforme u svetu su ostvarile prihod od preko 65 milijardi dolara, dok je u Sjedinjenim Američkim Državama potrošnja dostigla rekordnih 10,7 milijardi dolara, što je 5% više u odnosu na prethodnu godinu.
Statistika je prilično poražavajuća: oko 80% proizvoda kupljenih tokom crnog petka završi na deponijama, bude spaljeno ili reciklirano na neadekvatan način. Ovaj podatak ukazuje na ogroman problem konzumerističke kulture koja forsira kupovinu često jeftinih i nekvalitetnih proizvoda. Ovakvi proizvodi impulsivno kupljeni, uglavnom nemaju dug vek trajanja, što dodatno doprinosi problemu otpada. Elektronski otpad, koji čini značajan deo ovih proizvoda, posebno je štetan jer sadrži opasne komponente koje mogu kontaminirati zemljište i podzemne vode. Slično tome, odeća i obuća kupljena tokom Crnog petka često potiče iz tzv. brze mode, industrije koja generiše veliku količinu tekstilnog otpada, pri čemu proces razgradnje sintetičkih vlakana traje stotinama godina.
Pored ogromnih količina otpada koje Crni petak generiše, značajan doprinos zagađenju dolazi i od transporta i dostave kupljenih proizvoda koji dovode do enormnih emisija gasova. U Velikoj Britaniji se, na primer, procenjuje da je emisija gasova koju je proizvela dostava paketa kupljenih tokom Crnog petka u 2023. ekvivalentna emisijama 435 letova između Londona i Njujorka. Globalno, stotine hiljada tona CO2 dodaju se atmosferi samo zbog jednog dana masovne potrošnje.
Sa porastom online kupovine, svake godine raste i potreba za sve većim količinama ambalaže, što za sobom ostavlja zabrinjavajuće posledice po životnu sredinu. Nepregledne količine plastike i kartona, koje se koriste za zaštitu robe tokom transporta, završavaju na deponijama ili, još gore, u prirodi i okeanima. Plastična ambalaža, koja bi trebalo da bude korisno sredstvo, postaje simbol našeg neodgovornog odnosa prema resursima – manje od 10% te plastike se zaista reciklira na održiv način. Preostali deo ostaje kao tihi svedok naše potrošačke nebrige, razgrađujući se vekovima i zagađujući ekosisteme. Zamislite samo, komadići ambalaže jednog proizvoda kupljenog u žaru šopinga danas, mogli bi opstati na našoj planeti mnogo duže od našeg postojanja. To nije samo problem otpada već i poziv na razmišljanje o tome kakav svet ostavljamo budućim generacijama.
Kako smanjiti uticaj?
Rešenje, naravno, nije u potpunom odricanju od kupovine već u tome da naučimo da donosimo svesnije odluke koje će imati dugoročne koristi za nas i našu okolinu. Svaka kupovina koju napravimo može biti prilika da doprinesemo očuvanju prirode. Evo nekoliko jednostavnih ali značajnih koraka koje možemo preduzeti:
- Izbegavanje proizvoda sa nepotrebnim ambalažama i pakovanjima
- Podržavanje brendova koji posluju odgovorno prema okolini
- Biranje kvaliteta umesto kvantiteta
- Kupovina polovne robe ili recikliranih proizvoda
Crni petak više nije samo dan kada se traže sniženja i popusti. On je postao ogledalo naših potrošačkih navika – pokazatelj onoga što kao društvo vrednujemo i na čemu temeljimo svoj svakodnevni život. Odluke koje donosimo danas oblikovaće svet u kojem ćemo živeti sutra. Ako želimo čistiju i održiviju planetu, moramo početi da pravimo odgovornije izbore.
