Ljiljana Milić ima 29 godina i po formalnom obrazovanju je diplomirani ekonomista. Završila je Ekonomski fakultet u Beogradu, smer Statistika, informatika i kvantitativne finansije. Uz to, poseduje i diplomu Cotrugli Business School – Master of Business Administration.
Karijeru je započela pred sam završetak fakulteta, u kompaniji EOS Matrix, gde je radila kao asistent u Odeljenju za naplatu potraživanja, da bi, već sledeće godine, prešla u Seminare Srbije, gde je bila zadužena za organizaciju događaja. U svet konsaltinga ušla je 2018. godine, kada je dobila priliku da u kompaniji Egzakta Advisory počne na poziciji junior konsultanta. U poslednje četiri godine učestvovala je u velikim projektima i sarađivala sa klijentima kao što su Telekom Srbija, Frikom, Telenor itd. Njena posvećenost, orijentisanost ka pronalasku rešenja, kao i timski duh, brzo su prepoznati od menadžmenta ove, najbrže rastuće konsultantske kuće u jugoistočnom delu Evrope, pa je veoma brzo dobila priliku da napreduje i da preko pozicije konsultanta, menadžera, pre šest meseci, dođe i na funkciju direktora.
Predstavite se, koliko imate godina i koliko ste već na svojoj trenutnoj poziciji/u svom biznisu?
Moje ime je Ljiljana Milić, imam 29 godina, trenutno vodim konsultantski tim Egzakta Advisory, i poziciji direktora ovog sektora sam u prethodnih šest meseci, dok se konsaltingom bavim 3,5 godine.
Šta mislite da je izdvojilo vas u odnosu na vašu generaciju, šta je prevagnulo da budete poslovno istaknuti pre svoje 30. godine?
Oglušenost na telenat koji prirodno posedujemo često ljude navodi da sanjaju tuđe snove i mere svoje uspehe tuđim vagama. Iz moje perspektive kompeticija može samo da zamagli naše istinske ciljeve i našu individualnost, pa umesto da razmišljamo šta nas izdvaja od drugih, svrsishodnije je razmišljati koje su to vrednosti koje nas čine živim i stvarnim. Onog trenutka kada spoznamo šta je naš prirodna svrha, neće nam biti potrebno izdvajanje od drugih jer smo u simbiozi sa samim sobom, a to će biti pravi način da damo najbolje od sebe i u poslu a i u životu.
Kažu da se sreća zaslužuje. Kako ste je vi zaslužili?
Hajde da zamislimo sreću kao prolećnu čorbu, a za svaku čorbu najbitniji je kvalitet i odnos sastojka. Tako se i čovekova sreća kuva, morate imati dobar odnos vama bitnih životnih aspekata, kreativne začine, mudar izbor saradnika i vreme kao pokazatelj konstantnog napretka. Najbitnije je znati da za dobru čorbu ne postoji recept, već prisustvo čula i dobra saradnja, i da je to zapravo jedan dugotrajan proces stvaranja.
Svedoci smo da naše tržište jako sporo vrši tranziciju, još uvek su izrazito vidljivi obrisi socijalizma i karte su podeljene zrelijim igračima. Koji je vaš savet za mlade kolege, kojim putem da se probiju?
Dok ovo pišem, istovremeno se globalno stvara na milijarde informacija, što novih, što obrađenih, što pogrešnih i u takvom svetu zaista treba pametno izabrati pravac kojim želimo da se krećemo. Koristan savet za mlade kolege bi možda bio da drže svoj fokus na idejama u koje veruju, jer u svetu preopterećenim informacijama jedino ideje prave razliku, ne mogu da se ukradu i ako se gaje mogu brzo da porastu i dovedu do rezultata. Korporacija ili privatno preduzetništvo? Ideja vodilja ne mora biti velika, inovativna niti revolucionarna, ali će strast koja vas pokreće zajedno sa njom neminovno dovesti do postavljenih ciljeva.
Korporacija ili privatno preduzetništvo?
Ovo pitanje nema bolji, istinit ili tačan odgovor. Potrebno je da se ljudi identifikuju i spoznaju koje okruženje im više prija i koje će im biti inspirativno da sa njim rastu. Uspeh može biti podjednako veliki i značajan i u korporaciji ali i u svojoj sopstvenoj priči ako je strast i posvećenost dovoljno velika na putu ka cilju. Neminovno je da u našim godinama, ali možemo reći i kasnije, preduzetništvo iziskuje možda malo više žrtvovanja, energije ali i rizika, ali je zato svaki uspeh ispraćen dodatnom dozom „push“-a, koja se možda u korporaciji ne dobija. Svakako, karijerni uspeh koji ima sve preduslove i jasan cilj, sigurno neće izostati per se zbog pogrešnog izbora jednog od ova dva pravca u karijeri.
Šta vas je konkretno opredelilo da se razvijate u našoj zemlji, a ne u inostranstvu?
Moja priča i odgovor na ovo pitanje je vrlo jednostavan. Obično se kreće od stava „hajde da probam preko“, ja sam počela od toga „hajde da probam prvo ovde“. Odlasci iz naše zemlje uglavnom nisu sami po sebi popularni, već su posledica nezadovoljstva uslovima koji se pružaju za rast i razvoj. Svi smo toga svesni kada razmišljamo o inostranstvu, ali sam smatrala da treba objektivno prosuditi o tome da li mogu naći okruženje koje će mi prijati i koje će biti inspirativno za mene prvo u našoj zemlji, pre nego se odlučim za odlazak, koji se najčešće završava povratkom nakon nekog kraćeg perioda.
U poslovnom smislu - kako vidite sebe za 10 godina?
Trudim se da svoje ciljeve ne kačim za određena razdoblja, taj pristup nekada može da uspori ili odloži napredak. Moji ciljevi jesu deterministički, ali nisu određeni vremenom. Vazno mi je da u svakom periodu poslovnog razvoja fokus bude na fazi u kojoj se nalazim i na sitnim koracima koji u zbiru daju stepenik ka sledećoj fazi. Takvom dedukcijom u narednom periodu od sebe očekujem nekoga ko okuplja tim oko ideje i svakog člana cini boljim i vrednijim i da negde stremim ka vrednostima mentorstva koje sam imala ili želela tokom svog razvoja.
